Usamljenost karakteriše duboki osećaj praznine i izolacije. Svako treba da uživa u samoći kako bi sačuvao svoje mentalno zdravlje, jer samoća može biti prilika za mir i obnavljanje energije. Međutim, kako se samoća, koja pozitivno utiče na naše mentalno zdravlje, razlikuje od iskustva usamljenosti?
Biti sam je objektivno stanje, dok je osećaj usamljenosti iskustvo. Moguće je biti sam i čak uživati u tome. Takođe je moguće biti u društvu drugih i osećati se usamljeno.
Usamljenost se ne tiče toga da li smo fizički sami, nije u pitanju broj razgovora koje smo obavili sa drugima u toku dana, niti je u pitanju broj ljudi koje svakodnevno upoznamo putem interneta. Pomoću društvenih mreža nikada nismo bili više povezani sa društvom, ali bez obzira na tu činjenicu, sve veći broj ljudi se oseća usamljeno. Istraživanja pokazuju da se komuniciranje preko interneta, koje podrazumeva lajkovanje i razmenu poruka preko različitih platformi, bitno razlikuje od interakcije licem u lice.
Sve veći broj ljudi se oseća usamljeno.
Društveni mediji su dobra imitacija socijalne interakcije, ali ne mogu zameniti značajne odnose i veze koje imamo u stvarnosti.
Nekoliko saveta koji će vam pomoći da savladate osećanje usamljenosti:
– Dokazano je da, razgovoranje uživo sa osobama u trajaju od čak 30 sekundi izaziva pojačano lučenje serotonina.
– Druženje sa prijateljima i porodicom pojačava lučenje endorfina – hormona sreće.
– Zajednički ručak sa prijateljima deluje poput leka.
– Osećaj dodira, grljenja i držanja za ruke oslobađa oksitocin, koji ublažava stres.
– Možda zvuči čudno ali čak i pevanje, bilo da ste u društvu ili sami kod kuće, može vam pomoći u trenucima usamljenosti.
– Potražite pomoć psihoterapeuta. Razgovor sa stručnim licem deluje osnažujuće.
Pokazalo se da je usamljenost slična osećaju gladi. Ako osećamo usamljenost, to znači da treba više da se družimo. Borba protiv epidemije usamljenosti zahteva napor, jer nam nameće zadatak pronalaženja sopstvenog smisla i otkrivanja kruga ljudi kojima pripadamo.
